preuzeto sa FB profila Perović Vukašin
Ili spašavanje redova Vučića. Čudili smo se odakle Rama navrat na nos sa albanskom vladom u Podgorici. Što je trka? A onda je aber iz Brisela objasnio sve. Objavljen je tekst sporazuma koji Vučić mora da potpiše. A ako potpiše, crno mu se piše.
Za Evropu će Vučić da se prenemaže. Potpisao bi on, no što će reć narod. Treba nešto da im se ponudi zauzvrat. Moraju svi po nešto da dobiju. Dobro bi bilo da Srbiju preko reda uguraju u EU. Ali kako umrtviti narod u Srbiji, da ne reaguje na ovu izdaju epskih razmjera? Najbolje da u Beogradu napravi kao neke proteste. Da ne izgleda da se narod predao bez borbe. Popovi su u mišijoj rupi, pod kontrolom vlast, opozicija i navijačke grupe. NVO sector ionako traži da se prizna Kosovo. Sve je riješeno.
Ipak, oće li narod koji se rađa, živi i umire sa mitovima i izmišljenom istorijom, oprostiti Vučiću? Najbolje da mu daju i Crnu Goru. Zato na scenu stupaju Rama i Dritan. Da poruče srpskom narodu da je Open Balkan gotova stvar. Sve je završeno. Preskočena je zadnja stepenica ka okupaciji Crne Gore. Vučić je dao Kosovo, koje je ionako davno izgubljeno, par manastira, a Srba skoro da i nema. Ali je Srbija dobila Crnu Goru, novu istoriju, Crnu Goru u kojoj od skoro ima i Srba, a tu je i more. To je ta anestezija za svetosavce. Konačno će se Vučić smjestiti u srca crnogorskih novosrba, odmah tu pored Sv. Save, Miloša i Čiča Draže. Opšte slavlje i veselje. Srbija mirna, Vučić sit, a posrbice na broju.
A što bi sa zaboravljenim junacima ove priče? Tu imamo par nedoumica. Pravi li Rama stvarno most preko Bojane da bude granični prelaz između dvije države? Oće li Dritan biti Premijer Srbije ili Albanije? I da li je Crna Gora nestala, a da nama niko nije javio?
