piše: Jadranka Selhanović
Preletači, kakav li je to ljudski soj? Soj? Ili, možda njegova suprotnost?
Sve su prilike, da se oni lako oproste sami sa sobom, sa svojim JA, i krenu. U prelijetanje. Hitro i odlučno. Da ne opozne. Da na vrijeme slete u nešto sasvim drugo, drugačije. Što su, do samo malo prije, nazivali izdajničkim, tuđim, neprihvatljivim. Zaklinjali se i govorili, izgleda, više drugima, nego sebi: Nikad tamo! Sa njima, sa takvima, nikad za nikad!
I odjednom sve zaborave. Obuzme ih neka nasilna amnezija. Skroz ovlada njima. A oni? Ne opiru joj se. Potpuno opušteni. Čak im pomalo i godi. Jer, zaboga, rekli su zbogom onom svojem JA. Odrekli se sebe. I postali značajno NIŠTA.
Koje može da čini što hoće, što mu duši drago. Jer NIŠTA može sve. Bez razmišljanja, bez ustezanja, bez srama. Pa, nijesu džabe postali NIŠTA. Nego za nešto. Što se isplati. Po već utvrđenim kriterijumima. I cjenovniku. U kojem piše: Više NIŠTA, viša i dobit.
