Učesnici konferencije „Naredni korak u dijalogu: odlučujući momenat za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova“ ocijenili su danas da treba smanjiti očekivanja kada je riječ o śutrašnjem sastanku predśednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija u Ohridu.
Novinar Veton Suroi rekao je da je u februaru prihvatanjem evropskog prijedloga napravljena prekretnica, ali misli da će proces biti težak, a da su očekivanja podignuta „kao da će magični potpis donijeti brzo rješenje svih problema“.
On je ukazao da su Srbija i Kosovo društva koja 20 godina akumuliraju mržnju, umjesto da grade mir, i da će u najboljem slučaju dvije strane sastaviti listu stvari na kojima mogu da rade dalje i da je sve pitanje dobre volje.
Politikolog Ivan Vejvoda rekao je da, iako gaji optimizam povodom śutrašnjeg sastanka, treba biti oprezan, jer problem postoji predugo.
On je ukazao da je od bombardovaja Jugoslavije prošlo više od 20 godina, da je Kosovo proglasilo nezavisnost 2008. godine, a da je od obećanja iz Soluna da će Zapadni Balkan postati deo EU prošlo 20 godina.
„Ako je zajednički cilj da budemo članovi EU, onda se moramo prilagoditi njihovim pravilima i vrijednostima“, rekao je Vejvoda.
On je dodao da je novi okvir postavljen zbog rata u Ukrajini i da nema vremena za gubljenje, jer se ruski uticaj na region može širiti dalje ako se ne riješi pitanje Kosova, a misli da će značajnih iskoraka biti ako su lideri dve strane ozbiljni u pogledu evropske budućnosti.
Bivši ambasador SAD u Srbiji Kameron Manter rekao je da se stvorila praksa da se čeka kriza da bi se neko pitanje rješavalo, te da tako ni pitanje Kosova nije uvijek bilo na početku dnevnog reda, ali da sada postoje bojazni oko regiona u kontekstu većeg globalnog problema.
On je dodao da će impelmentacija plana biti mnogo širi proces od toga da evropski i američki predstavnik dovedu Kurtija i Vučića za isti sto i da je potreban drugačiji napor – rad sa civilnim sektorom, manjinama i ljudima koji treba da sprovedu plan.
Viši savjetnik u Evropskom centru Atlanskog savjeta Maja Piščević rekla je da se moraju smanjiti očekivanja i ocijenila da će napredak biti postignut, jer su pregovarači sigurni da je strpljenje EU i SAD pri kraju ako ne počnu da misle konstruktivno.
Govoreći o Zajedici srpskih opština, Suroi je rekao da se većina na Kosovu protivi njenom formiranju i da to unosi „lošu krv“ u pregovarački proces.
Kako je rekao, ZSO je dio sporazuma i taj proces treba dovesti do kraja, ali treba naći način kako da se riješi to pitanje i nađe balans između funkcionalnosti Kosova kao države i potreba Srba na Kosovu.
On je istakao da je dodatno pitanje Srpske pravoslavne crkve o kojoj treba pregovarati, ali misli da je to pogrešno postavljeno kao državno pitanje i da to nije stvar Srbije i Kosova, jer su obije „sekularne države“.
Vejvoda je rekao da je ZSO ostala kao stajalište svih ovih godina i da je Srbija izgubila rat na Kosovu, da su se vojska i policija povukle 1999. i da je ZSO maksimim koji se može izvući iz minimuma koji je ostao, a to je Rezolucija Savjeta bezbijednosti UN 1244.
On je naveo da u Evropi postoji mnogo primjera rješenja, poput Śeverne Irske ili Južnog Tirola, i da ih treba pogledati i adaptirati na primjeru Kosova.
„Da li želimo da budemo u situaciji Indije i Pakistana, ili Kipra? Pošto smo u Evropi, ovo je trenutak da zagrizemo metak i napravimo kompromise, svi treba da odustanu od maksimalističkih ciljeva i to je visoka cijena mira“, kazao je Vejvoda.
Piščević je rekla da Srbi sa śevera žele da se integrišu, jer je alternativa masovna migracija, ali da se ośećaju kao da ih niko ne čuje.
Manter je istakao da se mora doći do tačke kada treba uvesti ljude u proces koji im se događa.
Danas.rs
