Lelekanje u Crnogoraca 

(Burn After Reading, 171)

piše: Miodrag Lekić

Izblijeđela je zastava u Gornje Dodoše

(ili neđe put Andrijevice, simbolično)

Rekli su nam da Crnogorci ne postoje

Zamisli!

Da se reaguje žustro, na ‘vi čas, hrabro!

Branićemo se tako što štampamo simbole

Vazda po istome tragu

Udri!

I onda plačemo 

Davimo se u samosažaljenju

Što nas ne razumiju

Na one strane

Kukajte, Crnogorci, kukajte

Zavidite svakome ko mrdne

Ko okrene glavu u neočekivanom pravcu

Ubijte se od ljubomore

Đe niko ne vidi

Ponosno

Naričite nad sudbinom hudom

Lelekanje se daleko čuje

I lijepo odjekuje važno

U malograđanskoj beskorisnosti

Lažno.

Ne podržite nikada jedan drugoga

Ni slučajno!

Zaobiđite na ulici, bojkotujte

Ogovarajte, stalno, stalno

Zavist i pizma 

Vire iz fraza

Naučenih naizust

Provincijalno!

Gledajte da se umilite moćnima 

Dok prozivate druge, stalno

Kožuh sa pola rukava

I Komnen i Đido

Posthumno

(I da vam neko ne reče

Slučajno, slučajno

Da ste ekstremni, teški

ili

“Nepodobni za saradnju”

To posebno!)

I sve po istom tragu, složno

Utabanim stazama, pravo i nazad

Vazda i opet

I ukrug, kuražno

Jedino smo u tome zajedno!

Zabranite upotrebu novih ideja

Što će vam novo

Kad ne razumijemo staro

A ne smijemo ni da shvatimo

Što nam se dešava

Do kraja

Neprijatno

Lelečite, Crnogorci,

Lelečite

Junački, hrabro!

Uzaludnost je lijepa

Naučili smo to davno!

Lelečite!

Please follow and like us:
Pin Share

Related posts

Leave a Comment