Priredio: Vladimir Jovanović
Nakon poslaničkoga pitanja ministru vjera, Milutin Tomić, poslanik stranke Nikole Pašića, obratio se u martu 1926. opet preko novina i poglavaru Beogradske patrijaršije, zahtijevajući da mitropolita Gavrila Dožića (na slici gore) ukloni iz područne im cetinjske eparhije — zgarištu nasilnički ukinute autokefalne Mitropolije Crnogorske pravoslavne crkve.
„Povodom tuče između mitropolita i predsednika opštine na Cetinju” — naslovio je dnevni list „Vreme” (VI, br. 1521, 6) Tomićevo obraćanje Dimitriju Pavloviću, patrijarhu. Tog Pavlovića, učitelja, udovca-sveštenika, bez dana monaškoga života, 1884. naprečac je napravio arhijerejem Milan Obrenović koji je prethodno svrgnuo poglavara Crkve Srbije Mihaila Jovanovića i još trojicu episkopa, etc.
Dakle, Tomić, insajder karađorđevićevskih serklova, 1926. godine raskrinkava pred srpskom publikom sunarodnika Gavrila Dožića, objavljujući kompromate dotad poznate, kako piše — samo „zainteresovanima”.
Jedna od Tomićevih stavki glasi da je Dožić — dok je u Peći bio eparhijski mitropolit Crnogorske pravoslavne crkve — Austro-Mađarima ili Njemcima prokazao arhiv Srpske vojske, te su Srbi docnije protiv njega poveli sudski postupak, koji je, međutim, volšebno obustavljen; drugim riječima, Dožić je u doba „ujedinjenja” 1918. i tzv. podgoričke skupštine, na kojoj je jedan od najglasnijih, morao kod Srba itekako da zasluži ne samo aboliciju u konkretnom krivičnom predmetu i ne ode na robiju, nego i da se preporuči za prijem i opstanak u njihovoj crkvenoj jerarhiji.
Slijedi cjelokupno Tomićevo obraćanje patrijarhu Pavloviću…
—–
Povodom tuče između mitropolita dr Gavrila Dožića i predsednika cetinjske opštine g. Miloševića na Cetinju, uputio je g. Milutin T. Tomić, poslanik, ovo pismo patrijarhu g. Dimitriju:
NJEGOVOJ SVETOSTI gospodinu Dimitriju, arhijepiskopu pećskom, mitropolitu beogradsko-karlovačkom i patrijarhu srpskom
Starodrevni presto cetinjskih Mitropolita, ozaren i nebeskim oreolom Petra Prvog, Svetoga, i zemaljskom slavom Petra Drugog, Bogom nadahnutoga pisca „Luče mikrokozme”, njegov današnji čuvar mitropolit Gavrilo Dožić pokrio je teškom sramotom. Petar Drugi veli:
„Divlju pamet a ćud otrovanu,
divlji vepar ima a ne čovjek!”
Svoju divlju pamet i ćud otrovanu, koju odavno iskaljuje na nesrećnim sveštenicima svojim, u oltaru, pod oltarom, u dvorištu manastirskom i kancelarijama manastirskim, mitropoilt Gavrilo je 22. pr[ošloga] m[eseca] preneo i izvan zatvorenoga prostora u kancelariju velikog župana, u kojoj je, u prisustvu najuglednijih prvaka bivše prestonice, fizički napao prvoga građanina, predsednika cetinjske opštine, tihoga i pobožnoga hrišćanina g. Tomu Miloševića.
20.02.2023. 07:02
Uz fizički napad na g. Miloševića, mitropolit Gavrilo izručio je na njega čitavi badanj najpogrdnijih reči. G. Milošević je na ovo reagirao i obojica su pomešali perčine!…
Mnogi ispadi mitropolita Gavrila poznati su i Vašoj svetosti, kao što Vam je poznato i njegovo brutalno držanje prema sâmoj ličnosti Vaše svetosti, i pojedinih članova Sv. Sinoda i Arhijerejskog sabora.
Vašoj svetosti nije nepoznato ni njegovo lubardanje pred oltarom uoči dolaska Nj. V. Kralja i Nj. V. Kraljice u crkvu na dan dizanja Njegoševih kostiju iz Manastira, samo što se tom prilikom nije izlila blagodet njegove desnice na nesrećnoga đakona, nego kandilo na njegovu mitru i odeždu, tako da je morao izostati sa činodejstva.
Ali, to se sve možda dalo trpeti u interesu Crkve, pošto je bilo poznato pojedincima, „zainteresovanima”, mada je prodiralo u javnost i škodilo ugledu naše narodne Crkve.
Slučaj s predsednikom g. Miloševićem, međutim, sasvim je druge prirode; i on je postao predmet novinarskoga pisanja, pa i jednoga moga poslaničkoga pitanja g. ministru vera.
Nastavljajući i dalje da vršim dužnost, koliko vernoga sina Crkve i narodnoga poslanika, jer govorim iz duše svih duboko uvređenih Crnogoraca, bez obzira na političke stranke kojima oni pripadaju, meni je osobita čast obratiti se Vašoj svetosti sa molbom da ne prečujete bolni krik koji vam šalju Crnogorci u svojoj odanosti narodnoj Crkvi.
Sledujući apostolima, Vaša je svetost, iako u dubokoj starosti, apostolskim obilaženjima oslobođenih i ujedinjenih krajeva, u dva maha zašla i u Crnu Goru, pa je mogla svojim očima videti i uveriti se: da su Crnogorci gospodski odani našoj svetoj i narodnoj Crkvi, i da se njihova priroda ne može pomiriti ni da jedan običan seoski jerej ispada onako kao što ispada njihov arhijerej.
Oni su naučili na sasvim druge arhijereje, i oni ih ili moraju imati, ili će Crkva izgubiti svoje stado.
Na kratko, sablazan koju je Crkvi priredio njen arhijerej, i koja može biti operetska zabava neprijateljima naše vrlo zaslužne narodne Crkve, teško je zabolela sve čestite sinove pravoslavlja, a Crnogorce zabolela, uvredila i ogorčila; i ne treba da se Vaša svetost začudi ako oni, za slučaj zadocnjenja Vaših odluka, sâmi presude stvar!…
Da bi se bar izbegla ova druga sablazan i otklonila od Crkve, ja se usuđujem zamoliti Vašu svetost da saslušate plač eparhije cetinjske; da čujete plač i jecanje žižaka u kandilima; da čujete plač i jecanje svetiteljskih knjiga i ikona i da, u sporazumu sa nadležnim arhijerejima, kanonskim merama što pre uklonite mitropolita Gavrila sa čela cetinjske mitropolije, inače, zlo je pod nama, jer, ako ne bude krvi, biće sramote:
– ljudi će begati iz crkve u koju mitropolit Gavrilo uđe;
– opštine će zabraniti sveštenicima da pominju njegovo ime na vozglasima;
– đeca će ga pa ulici iz praćaka gađati i lupati u kante i matare; žene će ga dočekivati preslicima.
Ako se sve ovo ne pretekne, posledice mogu biti i strašne i nemile!…
Verujući da se pomama mitropolita Gavrila najdublje kosnula rodoljubivog i hristoljubivog srca Vaše svetosti i da će ona, i po dužnosti i po ovoj molbi, hitno uzeti stvar u svoje ruke, ja sam slobodan skrenuti pažnju Vašoj svetosti i na neke pojedinosti, koje, držim, ne treba prevideti u bezbroju nedela ovoga nedostojnoga služitelja oltara.
1) Kao što sam napomenuo i u pitanju g. ministru vera, pre dve godine mitropolit Gavrilo fizički je nasrnuo i u dvorištu Cetinjskoga manastira, pred mnogim narodom i učenicima bogoslovije, na rektora iste, protejereja Stanka Ivanovića, našeg vrlo zaslužnoga nacionalnoga radnika u bivšoj Turskoj.
Iz ličnog saznanja po ovoj stvari, mogu uveriti Vašu svetost da samo g. Ivanoviću treba zahvaliti, što nije došlo do teškog sudara Ivanovićevih pristalica sa mitropolitom Gavrilom. Daj Bože da i predsednik opštine g. Milošević bude zadahnut sličnom blagošću.
2) U pitanju na g. ministra vera, pomenuo sam i demonstrativno ODBIJANJE mitropolita Gavrila da osveti spomenik podignut na Cetinju žrtvama ustanka protiv države, pa sam slobodan podsetiti Vašu svetost na razmišljanje:
– Da li se mitropolit Gavrilo ogrešio ovde i o Crkvu, kao što se ogrešio i o državu? Da li je dužan jedan arhijerej odazvati se pozivu i pomoliti se Bogu za spas umrlih ljudi, osobito kad su pokojnici izginuli, kad su mučenici za veru isto koliko za Otadžbinu? I zar to nije bila sjajna prilika za ulogu jednoga arhijereja da pozove zakrvljenu braću da pruže ruke jedan drugome na ovoj narodnoj svetinji?
Ako to ne, niti ono prvo, može li jedan arhijerej, odbijajući svešteničku funkciju, baciti se POGRDAMA NA ISTI SPOMENIK, na ovu u istini pravu narodnu svetinju?
I zna li Vaša svetost da je mitropolit Gavrilo napao protojereja Ivanovića baš iza osvećenju toga spomenika, i baš zato što je protojerej Ivanović izvršio osvećenje toga spomenika.
21.02.2023. 08:07
3) U gore rečenom pitanju, pomenuo sam i doktorat mitropolita Gavrila. Da on UOPŠTE NEMA NIKAKVOG DOKTORATA, to je nedavno dokazao preko javnosti današnji mitropolit g. Varnava [Rosić].
Po krivičnim zakonima, krivično je delo potpisivati se titulom koja licu ne pripada i progoni se. Da li i Crkva to progoni, i da li ona misli, kao i država, da je takvo lice gotovo i na najgora dela.
Šćepan Mali došao je u Crnu Goru i kazao se da je ruski car, a sada je došao mitropolit Gavrilo i kazao da je doktor, pa su obojica sedeli na prestolu Vladike Danila.
4) Vašoj svetosti poznato je da je mitropolit Gavrilo, posle ujedinjenja, ODGOVARAO PRED SUDOM u Skoplju, zbog toga što je prokazao neprijateljsku arhivu Srpske vojske, koju je bio primio da je sakrije i sačuva u zidinama Pećke patrijaršije.
Iz pogrešno shvaćenog oportuniteta, ili iz drugih OKULTNIH UTICAJA kojima se on obilato služi, prekinut je pretres nad njim.
Bez obzira na ovo, bilo bi od najvećeg interesa znati: kako Crkva sudi ovaj njegov postupak, osobito ako se stavi na gledište da je Srpska vojska ondašnjoj Crnogorskoj vojsci bila bratska, saveznička i jednoverna, dok je zajednički neprijatelj, u isto vreme, bio i neprijatelj pravoslavlja i pravoslavnog pisma.
5) Misli li Vaša svetost da će mitropolit Gavrilo ovakvom svom službom Bogu i narodu zaslužiti da mu među sobom naprave mesto patrijarsi i vladike slavne: Evstatije, Nikodim i Sava, Arsenije i Joanikije, pa Danilo pisac starostavni, Petar iz Koriše, Prohor Pčinjski i Jovan Rilski, Đorđe Kratovac, Janićije Devički, Joakim iz Sarandapora, isposnik Danilo Lesnovski, Ilarijon Maglenski, Stevan Štiljanović i ostali, slava neka im je!
Verujući u brzu u energičnu akciju Vaše svetosti i nadležnih arhijereja po gornjem pitanju, u sinovskoj odanosti našoj svetoj Crkvi, ljubi desnicu Vaše svetosti
MILUTIN T. TOMIĆ, narodni poslanik, 12. marta 1926. god. Beograd
——
Nakon što je u dva navrata, obraćajući se ministru vjera i beogradskome patrijarhu, ovlaš pomenuo da Dožić nema doktorat, tj. da se mitropolit lažno tituliše, Tomić se bacio na detalje oko ove kontroverze.
U tome mu diskretno asistira gore imenovani Varnava Rosić, tada mitropolit u Skoplju, koji će tako graditi svoje prednosti kod Aleksandra Karađorđevića da 1930. ovaj eliminiše Dožića u kadrovskoj trci za patrijaršijski tron…
(Nastavlja se)
Antena M
