Priredio: Vladimir Jovanović
Nakon što je Milutin Tomić, poslanik Radikalne stranke Nikole Pašića, pozivajući se na Varnavu Rosića, tada mitropolita u Skoplju, optužio Gavrila Dožića (prvi s desna na gornjoj fotografiji) da se u javnosti i lažno predstavlja kao doktor teologije — uslijedile su polemike.
Oglasio se Rosić, rođen u Pljevljima. Sa Dožićem se poznavao iz mladosti, tokom njihovih boravaka na Kosovu (bogoslovija u Prizrenu), Grčkoj i Turskoj. Osim toga, obojica su i zavladičeni u Vaseljenskoj patrijaršiji (Dožić je 1913. prešao u Crnogorsku pravoslavnu crkvu).
Onomad je Dožić uredniku „Carigradskoga glasnika”, koji je izlazio u Istanbulu, svečano javio da je doktorirao na Bogoslovskome fakultetu u Atini, no Rosić u istome srpskome listu reaguje, tvrdeći da je to nemoguće — iz razloga što ta ustanova, kako piše, tada nije izdavala doktorate.
U martu 1926. godine, pošto se Milutin Tomić na Rosića javno pozvao, Pljevljak pokušava sebe udaljiti od sumnje kako iz pozadine ažurira straru kontroverzu protiv brata mitropolita u Hristu. Međutim, nakon Rosića, a na poziv Tomića, uključio u polemiku još jedan zemljak iz Beograda, Mihailo Vukčević, onodmad urednik „Carigradskoga glasnika”.
Vukčević, prijeklom iz Lješanske nahije, brine, kako piše, „ako stari spor između bivših jeromonaha a današnjih mitropolita BUKNE, ne daj Bože, zbog kakvih drugih uzroka U SKOROJ BUDUĆNOSTI”. Ti „drugi uzroci” su svima njima jasni — očekivanja ne tako daleke končine ostarjeloga poglavara Beogradske patrijaršije Dimitrija Pavlovića, tj. trka za patrijaršijski tron u Beogradu. Dožić se reklamira sa svojim „dr” i to je možda moglo ostaviti neku impresiju na Aleksandra Karađorđevića, te mu je tu titulu, koju Rosić nema, trebalo ubrljati.
I kad je 1930. Pavlović umro, Karađorđević propisuje specijalni Zakon o izboru patrijarha SPC, te su laici koji sprovode njegove naloge činili većinu izbornoga savjeta — na kraju se ziceraški mogao potpisati na patrijaršijski ukaz za Rosića, koji je dobio 45 glasova, Dožić 36, dabrobosanski Petar Zimonjić 34, Nikolaj Velimirović 21…
Da se lažno predstavlja, provjerljivo je da Dožiću nije strano: 16. decembra 1918. potpisao se na odluci krnjeg Sv. Sinoda Crnogorske pravoslavne crkve da je „ukidaju” pripajanjem Crkvi Srbije, premda, između ostaloga, on uopšte i nije bio član Sinoda.
No, istini za ljubav, istraživali smo, te utvrdili da je Dožić nesumnjivo 1909. postao doktor teologije, iako se to zvanje, ustanovljeno u Atini godinu ranije, bitno razlikuje od savremenih u tom rangu: sticalo se nekoliko mjeseci nakon diplomiranja sa svega još jednim dopunskim napisanim radom. Kako bilo, Dožić je peti po redosljedu atinskoga bogoslovskoga fakulteta u zvanjima „διδάκτορες” (greškom su Dožiću prezime upisali Εντόζιτς, a treba Ντόζιτς — up. K. I. Belozu, „Doktori Bogoslovske škole Univerziteta u Atini, 1911-2006”, Atina, 2007, 11).
Citiraću napise Rosića, Tomića i Vukčevića oko doktorata Gavrila Dožića („Vreme”, VI, br. 1522, 1523) — eto svjedočenjâ i o bezobalnosti intriga naših zemljaka u navalici za prvijenstvo ispred kazana Karađorđevića…
—–
JE LI G. DOŽIĆ – DOKTOR? OBJAVA MITROPOLITA G. VARNAVE
Povodom navoda g. Milutina Tomića, narodnog poslanika, u njegovom pismu u jučerašnjem broju „Vremena” Njegovoj svetosti patrijarhu, o tome da je visokopreosvećeni g. Varnava „nedavno kazao preko javnosti” da vis. preosv. mitropolit Gavrilo Dožić „uopšte nema nikakvog doktorata” — vis. preosv. mitropolit Varnava umolio nas je da objavimo ovo:
Pre dvadeset godina on je pisao u „Carigradskom glasniku” o naučnim stepenima pravoslavnih bogoslovskih i duhovnih akademija, te je naveo i to, da pravoslavni bogoslovski fakultet u Atini tada nije davao stepen doktora, već stepen prolitisa.
Međutim, pri kraju školovanja vis. preosv. mitropolita Dožića, davan je taj stepen (doktora), te je i vis. preosv. mitropolit Gavrilo Dožić, posle uspešno napisane disertacije za taj stepen, dobio stepen doktora bogoslovlja, prema čemu je vis. preosv. g. mitropolit Dožić pravi doktor pravoslavnog bogoslovlja. Ovoliko radi istine.
„JE LI MITROPOLIT DOŽIĆ – DOKTOR?”
Povodom gornjeg pitanja uredništvo našega lista dobilo je danas pismo od g. Milutina T. Tomića, narodnog poslanika, upućeno g. dr Mihailu Vukčeviću, koje glasi:
– G. dr Mihailu Vukčeviću, profesoru u penziji, Beograd
Dragi Mihailo, povodom izjave g. mitropolita Varnave u broju „Vremena”, od 15. o.m. o PSEUDO-DOKTORATU g. mitropolita Dožića, molim te, kao bivšeg urednika „Carigradskog glasiika” da mi, ovim putem, odgovoriš: šta ti znaš o spornom pitanju?
Tvoj Milutin T. Tomić, 15. marta 1925. g. Beograd
Na gornje pismo g. M. T. Tomiću, odgovorio je g. dr Mih. Vukčević, prof. u penziji, sledećim pismom:
– Gosp. Milutinu T. Tomiću, nar. poslaniku Beograd
Dragi Milutine, na tvoje današnje pismo mogu ti, zasad, odgovoriti samo ovoliko…
Upozoravam te da je, današnjom svojom izjavom u „Vremenu”, moj preosvećeni prijatelj g. Varnava samo POTVRDIO ono što je tvrdio pre dvadesetak godina kad je osporavao doktorat g. Dožiću.
On, najpre, u prvom stavu izjave, jasno kaže da g. Dožić nije bio doktor nauka onda kad se počeo zvati doktorom i kad mu je g. Varnava zato iznosio i potvrde preko lista koji sam onda ja uređivao; to isto g. Varnava potvrđuje i drugim stavom izjave kad, svakojako proizvoljno, tvrdi da je g. Dožić, posle polemike svoje s g. Varnavom, ipak položio doktorat, ako i naknadno, jer da je tada, kaže g. Varnava, Bogoslovski fakultet u Atini počeo davati taj stepen.
I ako sam budno pratio i najmanji znak života naših u Turskoj, meni, kao prijatelju g. Dožića, OSTALO JE NEPOZNATO TO NAKNADNO DOKTORIRANJE g. Dožića, pošto bih i taj naš uspeh obesio na velikoj zvono ma u kom obliku i ma koliko da bi to bilo protiv duha njegovih suparnika. Tako isto, priznajem, ostala mi je nepoznata reforma atinskoga bogoslovskoga fakulteta u pitanju dobijanja doktorata.
Inače, mogu reći, da me je lično g. Dožić izvestio iz Atine o završetku studija i doktoratu, posle čega je sledovala moja beleška sa čestitanjem, iza ove člančić g. Varnave da g. Dožić NEMA PRAVA NA DOKTORAT iz najprostijega razloga što ga atinski fakultet nema itd; a iza toga, u drugom broju, odgovor g. Dožića da ima prava na doktorsku titulu, jer je „prolitis” atinskog univerziteta jači od „kandidat” ruskih duhovnih akademija itd, itd.
Na odgovor g. Dožića, dobio sam VEOMA ŽUČNU REPLIKU g. Varnave, koju sam bacio u koš…
Napominjem da g. Varnava brka tvrdnju sa dokazima, kad kaže da je pisao o stručnim stepenima pravoslavnih bogoslovskih fakulteta i crkvenih akademija, te je naveo i to da Pravoslavni bogoslovski fakultet u Atini tada nije davao stepen doktora, već stepen „prolitisa’”, nego je pisao:
– da je g. Dožić BESPRAVNO PRISVOJIO TITULU, te je, za dokaz ove tvrdnje, „pisao o stručnim stepenima”, itd. itd.
A to je, s dopuštenjem g. Varnave, nešto sasvim drugo, mada moj preosvećeni prijatelj, ovim baš, i danas ostaje pri ranijoj svojoj oceni doktorata g. Dožića.
Pri kraju, ja se radujem što je vulkan koji sam ja zatvorio pre dvadeset godina, legao i sad odaje samo blagouhani [od tamjana, opojni, prim] von kadionice.
Inače, kad pređemo preko današnje blagoprijatnosti g. Varnave, ako stari spor između bivših jeromonaha a današnjih mitropolita bukne — ne daj Bože — zbog kakvih drugih uzroka u skoroj budućnosti, njega će najkompetentnije raspraviti naš Bogoslovski fakultet u Beogradu.
Tvoj, Mih. Vukčević, 16. marta 1926. g. Beograd
Antena M
