Njemačka smatra da su izjave predśednika bh. entiteta Republika Srpska Milorada Dodika, usmjerene protiv visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, Njemca Kristijana Šmita, „potpuno neprihvatljive“.
„Naredba da se visoki predstavnik uhapsi, bila bi nezakonita i predstavljala bi kršenje Dejtonskog mirovnog sporazuma“, naveo je portparol vlade u Berlinu, prenosi Njemačka ambasada u BiH.
Dodik je nedavno kazao da će deportovati šefa Kabineta visokog predstavnika (OHR), kada Šmit uđe na teritoriju Republike Srpske (RS).
„Dejtonski sporazum već skoro tri decenije pruža značajan doprinos očuvanju mira u Bosni i Hercegovini. Očuvanje ovog mirovnog poretka je centralni zadatak visokog predstavnika. Pritom on ima i punu podršku njemačke Savezne vlade“, istakao je portaprol.
Portparol je podśetio da je specijalni izaslanik Savezne vlade Njemačke za zemlje Zapadnog Balkana Manuel Saracin, koji je prošle neđelje bio u BiH te razgovarao i sa rukovodstvom RS-a, „još jednom gospodinu Dodiku (…) vrlo jasno prenio naš stav“.
„Nastavak secesionističke politike predśednika Republike Srpske najviše šteti ljudima u zemlji. To ima i posljedice. Prije nekoliko neđelja, Savezna vlada se odlučila na postepeno ukidanje četiri velika infrastrukturna projekta i time na njihovo sukcesivno okončanje“, navodi se u izjavi.
Portparol je istakao da je i od strane Evropske komisije došlo do otkazivanja potsticaja.
„Savezna vlada ne izriče sankcije na nacionalnom nivou. Tu se radi o jednoglasnim odlukama na nivou Evropske unije“, zaključio je u izjavi portaprol vlade u Berlinu.
Zašto rukovodstvo RS-a ne priznaje Šmita?
Od početka Šmitovog mandata u OHR-u, 1. augusta 2021. godine, Dodik i ostatak rukovodstva u RS-u tvrdi da on nije legitiman.
Zvaničnom imenovanju Šmita u Vijeću sigurnosti UN-a protivile su se Rusija i Kina, što u RS-u koriste kao potvrdu svojih stavova. Druge zemlje su tada ocijenile da za time nije ni bilo potrebe.
Tokom jula, Dodik je potpisao ranije usvojeni zakon koji propisuje da se odluke visokog predstavnika više ne objavljuju u entitetskom Službenom glasniku, što je potrebno da bi pravni akt postao važeći na teritoriji RS-a.
Ovaj pravni akt, još dok je bio u proceduri, van snage je stavio Šmit, odlukom donešenom 1. jula, koristeći tzv. Božanske ovlasti koje OHR-u daju pravo da donosi ili mijenja zakone, smjenjuje zvaničnike, nameće sankcije te uspostavlja ili gasi institucije, prenosi RSE.
