Njemačka štampa pozitivno reaguje na približavanje stavova Beograda i Prištine i nagovještaj potpisivanja „temeljnog ugovora“. Procjene značaja postignutog su različite – od „malog pomaka“, do uvoda u „istorijski sporazum“.
Na sajtu najstarije njemačke informativne emisije „Tagesšau“ javnog servisa ARD, može se pročitati izvještaj iz Brisela pod naslovom „Kosovo i Srbija se približavaju“. U tekstu se navodi da su Vučić i Kurti prihvatili plan za normalizaciju odnosa čiji je cilj, prema navodima Brisela, slobodan prekogranični promet i privredna saradnja.
Glavne crte dogovora opisane su ovako: „On predviđa da se ljudi sa svojim pasošima, ličnim kartama i automobilskim tablicama mogu slobodno kretati na Kosovu i u Srbiji. To bi moglo da otvori nove ekonomske mogućnosti i privući dodatne investicije u Srbiju i na Kosovo. Osim toga, to će podstaći trgovinu, jer do sada potrebni certifikati za uvoz i izvoz neće više biti potrebni. Trebalo bi bolje zaštititi prava Srba na Kosovu.“
Po uzoru na ugovor dve Nemačke
I minhenski dnevni list Zidojče cajtung obavijestio je čitaoce svog sajta da se u Briselu stvar između Beograda i Prištine donekle pokrenula s mrtve tačke: Naslov teksta glasi: „EU je postigla mali pomak u kosovskom pitanju“, a u njemu se navodi: „Sama činjenica da su oba političara śeđela za istim stolom mogla bi da važi kao uspjeh zapadne diplomatije. Predśednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer komšijskog Kosova Aljbin Kurti donedavno niijsu propuštali priliku da javno iskažu svoje uzajamno nepovjerenje i podstaknu napetost na granici. Susret u Briselu koji se desio u poneđeljak, bio je rezultat dugog i intenzivnog pritiska prije svega iz Berlina i Pariza. I to je bio uspjeh – makar polovičan.“
Neđeljnik Cajt na svom sajtu objavljuje izvještaj pod naslovom: „Srbija i Kosovo žele da ’normalizuju’ svoj odnos“. Autor podśeća da je osnova briselskog dogovora ideja slična temeljnom ugovoru između dvije Nemačke: „Ideja temeljnog ugovora, kao što je bio onaj između Savezne Republike Njemačke i DDR-a, predviđa da se najprije izdvoje pitanja kao što je međusobno priznanje kako bi dvije vlade ipak mogle da razgovaraju. Predviđeno je i otvaranje diplomatskih predstavništava u glavnim gradovima. EU i SAD su Kosovu i Srbiji dali rok do marta da zaključe temeljni ugovor.“
Početak stvarnog smirivanja jedne konfliktne zone?
Dnevne novine Zidojče cajtung donose i komentar pod naslovom „Ništa se ne podrazumijeva samo od sebe“ koji potpisuje novinar Tobijas Cik: „Činjenica da ovaj sastanak izaziva toliko uzbuđenja pokazuje već do koje mjere su Kosovo i Srbija do sada bili udaljeni od ’normalizacije’ međusobnih odnosa“, primjećuje autor.
On podśeća da članice Evropske unije dugo nemaju zajedničku politiku u toj oblasti, ali da su Pariz i Berlin sa zajedničkim prijedlogom sada napravili pomak. Prijedlog, prema autoru, zahtijeva mnogo i od Beograda i od Prištine: „Srpska vlada treba da de fakto prizna nezavisnost Kosova i time nužno protiv sebe okrene nacionalističke tvrdolinijaše u zemlji, kao i partnera Moskvu. A kosovska vlada treba da pristane na Zajednicu srpskih opština na śeveru zemlje, korak kojeg se razumljivo boji, jer bi Beograd mogao da zloupotrijebi takvu strukturu za uticaj u suśednoj zemlji.“
„Evropljani i Amerikanci, koji su strane u konfliktu više nego blagim pritiskom dovele za pregovarački sto, imaju veliku odgovornost: moraju se pobrinuti za to da se nijedna strana poslije ne pokaje zbog svoje spremnosti na kompromis. Ako je neophodno da se Srbija trajno odvoji od Moskve, Srbiji je potrebna konkretna perspektiva pridruživanja Evropskoj uniji. A Kosovu su potrebne garancije da śever Kosova neće postati zona institucionalizovanog srpskog separatizma, poput Republike Srpske u Bosni i Hercegovini.“
„Ipak, dogovor bi mogao ući u istoriju kao početak stvarnog smirivanja jedne konfliktne zone u Jugoistočnoj Evropi. Time bi bilo dokazano da, kada je potrebno, onda EU može da vodi spoljnu politiku. Ako se te dve zemlje dogovore, to će tako pomoći i Evropi“, zaključuje Tobijas Cik u Komentaru za Zidojče cajtung.
